Igor Isakovski

Društva pisaca u Makedoniji

Sarajevske Sveske br. 01

Slicno mnogim zemljama u tranziciji, i u Makedoniji je došlo do razlizaženja unutar oficijalnog društva pisaca makedonije. Marta meseca 1994. Šestnaest clanova dpm je zvanicno istupilo iz ovog društva i rešilo da osnuje udruženje nezavisni pisci Makedonije (NPM). NPM u svojoj povelji insistira na zapažanju kulturnih i literarnih vrednosti, slobodi izražavanja, afirmaciji individualnog stvaralaštva i mišljenja, slobodi odabira jezika i njegovom usavršavanju, a protiv je bilo kakve izolacije, totalitarizma i nacionalizma, primitivizma i provincijalizma. Vredi ovde napomenuti da je istupanje iz DPM bilo uzrokovano i samovoljom tadašnjeg predsednika i njegovim pokušajima da zloupotrebi društvo za politicke i, pre svega, licne ciljeve. Naslede instrumentarijuma "glasacke mašine" nekako nije bilo lako iskoreniti; nakon "lakog i brzog" "odlucivanja" u osamdesetim godinama prošlog veka, devedesete su, uz pluralizam, donele i mogucnost drugacijeg mišljenja. Instrumentarijum "glasacke mašine" je bio na snazi cak i nakon istupanja nezavisnih iz društva pisaca Makedonije. To je, svakako, bio razlog za istupanje još nekih clanova DPM i njihovo prikljucivanje NPM. Tako je 1996. Društvo nezavisnih pisaca brojalo gotovo trideset clanova. Ideja o nezavisnosti, o slobodi, o mogucnosti slobodnijeg izražavanja privukla je nove clanove u npm. Ovo, svakako, nije išlo u korist dpm, ali ljudi u njemu su to shvatili tek nekoliko godina kasnije... U meduvremenu, npm je osvojilo simpatije i kod nekih pisaca clanova dpm, pre svega, svojim nepretencioznim nastupima u javnosti i promovisanju ideje neazvisnosti intelektualaca.

Casopisi

Od samog osnivanja, npm je pocelo sa publikovanjem svog književnog casopisa - Naše pismo. Tadašnji glavni i odgovorni urednik Bogomil Ðuzel postavio je koncept koji i dan-danas traje: prevodi sa stranih jezika i objavljivanje kvalitetnih rukopisa domacih autora. Ovde vredi napomenuti da se makedonski autori u Našem pismu nikad nisu delili prema clanstvu po društvima; naprotiv, objavljivani su prevodi i autorski tekstovi koji su bili kvalitetni, bez obzira na to da li je prevodilac/autor clan ovog ili onog udruženja. Ovaj princip oko domacih autora polako je poceo da prihvata i casopis dpm Stožer, koji je pokrenut dve godine posle Našeg pisma. Ovaj casopis uglavnom objavljuje domace autore, a prevodi su zaista retki. Akcent kod domacih autora je još uvek na clanovima dpm. Oba casopisa izlaze svaka dva meseca, a od prodaje gotovo da ništa i ne zaraduju: Naše pismo se prodaje po ceni od 30 mkd (0,5 eur), a Stožer za 40 mkd (0,65 eur). Uzimajuci u obzir male tiraže (oko 500 primeraka po broju), jasno je da oba udruženja pisaca ne mogu opstati ukoliko ne bi dobili pomoc sa strane. Tu na red dolazi ministarstvo kulture. Tako, na jedvite jade, Naše pismo i Stožer izlaze iz godine u godinu, a honorari su postali nedosanjan san autora. Nijedan casopis nema drugih prihoda osim donacija i njihova buducnost je posve nesigurna.

Osipanje NPM

Iako, sudeci po kredibilitetu clanova (neki od najpoznatijih i najslavnijih pisaca Makedonije) niko nije mogao da pretpostavi da ce do toga doci, društvo npm je pocelo da se osipa. Najpre je petre m. Andreevski u intervjuu za domace novine izjavio da je "kolac bio lep, ali su jaja bila pokvarena", a onda je radovan pavlovski pokazao da se vraca u dpm tako što se kandidovao za predsednika. Ubrzo je društvo npm napustila i gordana mihailova bošnjakoska. Tako je pocelo osipanje društva npm. Iako je vecina clanova ostala u društvu, pozicije npm su bile opasno ugrožene. Nekoliko je razloga tome: najpre, tu je nezadovoljstvo upravljanja finansijama npm i netransparentnost u radu. Mnogi u društvu npm za ovo optužuju danila kocevskog, koji je potpisnik racuna. Zatim, tu je veliki peh pri izboru drugog predsednika npm, nakon što je srbo ivanovski završio svoj mandat. Tada je novi predsednik blagoja risteski - platnar clanstvu obecavao mnogo toga. Izmedu ostalog, bar jednu kancelariju za obavljanje najosnovnijih administrativnih poslova, velike donacije, itd. Od toga, nažalost, ništa nije ispalo. Novi predsednik još uvek nije izabran. Tako društvo npm, sazdano od ideje za slobodu kreativnosti, doživljava najvecu krizu od osnovanja naovamo.

DPM danas

Cini se da je dpm naucilo lekcije iz prošle decenije i sada grabi napred u osvajanju kako javnog mnenja tako i novih clanova.Clanstvo ovog društva raste u poslednjih nekoliko godina i sada broji oko 400 clanova. Tu spadaju i pocasni i preminuli.
Pre nekoliko meseci dpm je proslavilo 55 godina od osnivanja i tu je priliku iskoristilo da podeli zahvalnice nekim svojim clanovima. Izmedu ostalih, zahvalnice su dobili i clanovi npm, Kole Cašule, Dimitar Solev i Srbo Ivanovski. U drugom delu svecanosti podeljene su i tradicionalne godišnje nagrade. Nagradeni, osim plaketa, dobijaju i novcani deo nagrada, koji obezbeduje Ministarstvo kulture.
Ako se povuce paralela izmedu dpm i npm videce se da potonji nemaju svoje kancelarije, niti placene administratore. Isto tako, npm nije u mogucnosti da deli nagrade, a još manje da za njih placa autorima.

Sindikat?!

U posljednjih nekoliko godina cuju se sve glasniji predlozi za osnivanje književnog sindikata, koji bi obuhvatio sve pisce i vodio racuna o zaštiti autorskih prava. Imajuci u vidu nejedinstvo makedonskih pisaca, ova ideja teško da ce se ostvariti.