Odabrana poezija Tomaža Šalamuna

Slovenački pesnik Tomaž Šalamun koji je 27.decembra 2014. godine preminuo u Ljubljani, jedan je od najpriznatijih slovenačkih autora, koji je objavio skoro 50 pesničkih zbirki, a više puta je nagrađivan za svoja dela.

Među značajnim priznanjima su Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, a 2013. dobio je i Njegoševu nagradu. Pesnik koji je nazivan "generalnom slovenačke avangarde", rođen je 1941. u Zagrebu, a odrastao je u Ljubljani, Mostaru i Kopru.

Šezdesetih godina prošlog veka bio je urednik časopisa Perspektive, u kojem je objavio pesmu "Duma 64", zbog koje je proveo nekoliko dana u zatvoru. Diplomirao je istoriju umetnosti.

U nekoliko navrata, po nekoliko godina, živeo je u SAD, gde je napisao više od polovine svojih zbirki. Šalamunove knjige prevedene su na više od 20 svetskih jezika i on je najprevođeniji slovenački pisac, zastupljen u mnogim antologijama moderne poezije.

Prvu pesničku zbirku "Poker" objavio je 1966, a potom je usledila "Uloga pelerine" (1968). Sedamdesete su bile veoma plodne za Šalamuna, pa je tada objavio 13 zbirki, među kojima su "Hodočašće za Marušku", "Bela Itaka", "Amerika", "Metoda anđela", "Istorija svetlosti je narandžasta".

Osamdesetih je objavio devet knjiga poezije, od kojih je "Soy realidad” posevećena Meksiku, zemlji koja mu je bila veoma inspirativna. "Dete i jelen", "Kuća Markova", "Glagoli sunca", "Crni labud" neke su od zbirki iz devedestih godina, a od 2000. do 2010. objavio je još 11 knjiga.

Vetrovito, a lepo

Sarajevske Sveske br. 41-42

prevela sa slovenačkog: Ana Ristović

Četiri, pet, šest

Zastava Saló. Gospodar sveta.
Sastavi se. Gleda rasu.

Umre, umri, umre. Kani se.
Deo da listu. Umije oči.

Da Dunav i vatu.
Da Dunav i vatu.

Spava. Počiva. Nju je imao u
vratu. Video muvu, kako

peva. Trčao sam sa strane na
četiri noge. Trčao sam

sa strane na šest nogu.
Punio sam joj grlo.

O, leptirovi.
Klimali smo.

Cenim svoje seme

Odivljaj, slap, odivljaj.
Natrljati vene i bioskop.

Odivljaj slap, odivljaj.
Trči meso. Staccato meso.

Hitra svetlost. Gete svetlost.
Nju i bele čarape.

Gine ti. Divlje.
Tačkice na glavi dužda.

Mačkice centralne.
Tačkice na glavi dužda.

Mačkice centralne.
Ubaciti rudu u brezov sjaj.

Tu kuća diše i spava.
Sluša tême.

Dlan

Kreda lije, vezir pljuska.
Mirišeš ko devojka, ludo brašno.

Parnato krilno drvo, taman glas.
Cveće je biserno, Bog daje senku.

Dižem te ko pokretni most. Kradem
ruke. Pernate životinje stenju.

Nacrtaj ponija. Vrti cvet. Umij
trepavice. Da se vezir

začudi. Da ponovo pretrnu
kanali. Brodići zaplove i nas dvoje

šapućemo. Kaše ljuljao, kaše ljuljao.
Oprostio beline i stapao se.

——

Ha! Your sprezzatura eats my eyes.
Bombole (od jutros, zadržane)
imaju blizance. Povijaju blizance.
Džon popravlja kamin, Dejvid

putuje, ja idem u Aziju. A ti,
zrikavče, tucaj svoje

granitne kocke. Ogromna je Azija.
Više nego što sam mogao da zamislim

Zamišljao sam kofer sa ružom,
a ovde su tri reda. Azija je

ogromna. Više nego što sam mogao da
zamislim. Đoka je surfovao, tu i

tamo. Ja sam jeo biljke i verao
se po drveću i još uvek me boli.

Šta je, šta je

Plašljive lisice sa zelenim očima,
radost daruje ljude.

Sezati.
Umreti.

Načuliti uho.
Moj čin.

Moj čin.
Njegov čin.

Skuvati zajedno rode.
Mrznuti stenu.

Opovrgnuti njivu.
Rubom dlana mušicu

Pomeriti blago i oprezno.
Neka živi.

Menuet za opkladu

Žabica je izumela brzu poštu.

Neko drveće zna za steznike.
A drugo drveće ne zna za steznike.

Zar nije bolje, neko drveće zna za
steznike, a drugo ne. Nije.

Plen lovi lisicu.
Lisica bljuje.

Mallarmé je nekoliko godina u kolenu nosio parčiće cigle.
Onda ih je rasuzio.

Niko nije vreo.
Stene su bestežinske.

Dolazi neko od važnosti.
Nasloniću ga na krušku.

Žabica je izumela brzu poštu.

Para

Ako si hteo svilu, crtao si je.
Taj hidrat bubnjí.

Na bradi je.
Na bradi je.

Tadzio je.
Tadzio je.

Idem da plivam, Te Deum.
Sok zaleđenih.

Šuti Marija, moli se za nas, strugalico pred
kamerama. Gospodara slavimo.

Imamo naseckane slane komadiće.
Prekorači alge.

Prekorači alge.
Prekorači kapilare.

Pater Suger

Krokodili su drhtave zgrade, koje
nude prazninu.

Očna mast, očna mast.
Tihi su jarboli.

Svetloba je kapljica bitke.
Svetlost na brdima.

Važiti za: od glave do pete.
Dur i oči, šestar, mast i oči.

Kamen: pliva.
Preživao je loptu boga.

Leđa su presretala sunce.
Oni što crnče pili su u senci.

Brisali smo čela.
Porušili katedrale.

Ti i Yves Netzhammer

Sfacciato. JAT i roló.
Sfacciato. Duni unutra, duni

unutra, drži se.
Izobliči travu.

To su staklene pergole.
Divljač mutira. Samo

pili nebo. Koračaj.
Hoće li nastupiti slavlje

plakata? Hoće li ruka
máziti? Hoće li čuti i

zatvoriti mesec? Hoće li povraćati?
Hoće li povraćati? Hoće li

rasti pinije? Juta?
Kvadrige preko očiju?

———

Umrli su obrasci. Umro je pomični
most. Umrla je senka. Ruke su

umrle. Ponekad sunce obasja leđa
preko stolnjaka. Pomeramo srebrne

šoljice. Umrlo je zlatno more. Umrle
su biljke. Savile se u rolnu i

odjurile. Ljubiš se privremeno.
Zemlja. Guanajuato. Osloni se

na platformu. Kada te je pregazio čun i
kada si se odbio, na drugoj strani mora

faun je ućutao četvoricu. Seljacima su
niz godina trulili prsti.

Moguli su spuštali ruže. Jedan
od izgubljenih je prepariran.

———

U čelo me udaraju otkucaji tvog srca.
Smiruješ se. Spavaš i
trzaš se.

Večera

Kovrdžav si. Zvonjenje je utihnulo.
Kovrdžav si. Dlanovi istupaju.

Pomračina preti cvetu.
Kipí lišće. Slonovi su gutali

pluća, udarali smo se balvanima.
Trebaju li ti baklje?

Oko mi je napaslo ranu. Cipelice su
sigurne. Izboči Adamovu

jabučicu i kuštra grivu.
To su italijanske boje. Species je

fabrika. Žaluzine žaluju.
Treperi, smeh, treperi. Samo

slaví, slaví. Ko da plivaš posred
linije i mokri stojimo na ivici.

Vetrovito, a lepo

Petrificiran obraščić je plesao
sa mravicama, mravice su

se pljeskale o bokove. Slušali smo.
Gledali smo – vista.

Penjali smo se, al' ruke su nam
kloparale. Cipele nam

se izvrtale. Mreže –
miropomazali smo vatrogasce – i pod

površinom su bili štrajkovi – sunce je
zastrlo oblake. Žarilo je

gumenasto i žuto. Ptice
su bile zadovoljne. Palme su bile

zadovoljne. Psi su lajali u
delovima. U kreštavim delovima.

Tomaž Šalamun - Poezija

Sarajevske Sveske br. 08/09

sa slovenačkog preveo:Milan Đorđević

Carrara

Iza kineskog zmaja od
papira koji se vuče po
travi nekih dvadesetpet metara ima
altro che više neprospavanih
noći nego iza mojih bajselja.
Dronjak u supi je rasterećeno govedo.
Kararski avan i kararski poljubac.
Video sam udovicu sa velom.
Prvi put sam je video na izložbi
Kami u muzeju Cooper-Hewitt.
Gomila je prala ribu. U Sibiru je U Nu
bio vrećica. Neću više grba.
Izgubio sam grbu. Leđa umačem u
staklaru. Dobio sam staklaru.

Kiša prvo mora da zaštiti svoje oči,
a tek onda kipove

Mršavom, belom, već jako
starom ručicom zaustavio sam mlinski
točak koji se kotrljao sa brda.

O, kapi iz gnezda.
Kristalni štapovi na glatkom
kamenu skliznu pre nego

đonovi. Đonovi skrivajo
tekst. U Konstanci ima zmija sa dugom
kosom, sa ogromnim ušima i

zatvorenim očima. Njena je njuška
ljudska. Podigni maramu. Napusti
tramvaj. Ponovi eksploziju na

stanici. Pođi i gledaj zelenilo
iglica jelki. Dugmad pada kao kiša
usred sreće. Zašto?

Zašto? Tu je Fabiani sebi
popravio prsluk.
Bol se nabora u sličice.

Litvanija

Neću se ni u čemu izgužvati kad sebi budem pevao
lepu stazu. U larvama i dokolenicama je zakon
prirode: pet masnih šamara. Sunce skriva
oblake. Poklonili su mi ogroman hleb.
Bore su bile usečene u stene. Gledao sam
ptičice kao nežne devojčice. Mlatarale su po
nebu i otišle kući. Potom nismo
mogli iz zamka. Sa Olitom sam igrao na
benzinskoj pumpi na ruski rok. Davaj
reč. Bilo je trideset šamlica, ne šamlica,
i nekakvih kutijica za puter. Olita
ih je zavrtela. Mačkici na kamenu nije bilo
hladno. Lica su puna večnosti.
Na žrtvenicima peremo cipele.

Mangalia

Ja sam brat lakeju.
Jata ribe svete višnje.
Ja sam unutrašnji mračni krov,

voz koji razgovara s gorivom.
Skiti su me polili vinom.
Oni su mi zavrnuli rukav.

Drvo nije martovsko.
Gabriela premeće isprave.
Kraj je u duplji.

Med je u duplji.
Kilimandžaro putuje iz žice oko
bradonje kad sam konjiću svlačio

zube. Prozorsko okno je vreme i cvet, moj deo je
uglavljen. Osećam tvoju rosu, glavu,
prstima ti pospem kosicu.

Vrat ti polomim u raku koga jedem.
Ovidije se slaže, u togi.
Moj deo je smesa od rupica za dugme.

More ne ostaje na jeziku.
Još jednu kafu, još jednu kafu, još jednu kafu.
Ližem kožice među prstima patki.

Ispod poklopca je alabaster.
Pečati me udaraju kao tombole.
Kao sito iznad vulkana.

Padni na lice.
Padni na lice.
Žito je svila.

Pravim okrugle kozolce nazad, u planinu dovodim kiseonik.
Jedi adidaske.
Jedi eukaliptusovu kosu.

Venera je trorogi šešir, cement i eter.
Optereti ruku.
Sipi sređujem udove.

Dobila je ruku invalida.
Prva i treća bukva izgori.
I bršljan ih obavije kao bluz.

Nice Hat. Thanks.

Spaljena seoca. Veliki pijanci.
Neverovatno, kakav moj uticaj.
Mi smo patke.
Podelu i naslov preuzeo sam po Jošui.
Ruke su intimno osećanje.
To su naša usta i dlanovi.
Žabe su pendžetirane.
O bože, kako smo jedan drugom bliski.
Kako smo jedan drugom bliski.
Ližemo božiji um i vrtimo se kao kornjače.
Kupola lastavice sažali i uništi.
Gomile peska. Mame, mame.
Neprijatelj je mučen i štrči.
Mamica nosi kaptol.

Okupano novorođenče

Renta se širi kao fleka.
Živim od brusnica i malina.

Pločicu oblikuju vatra i Bog

Zalogaj levičara je vredniji
od podizanja krovova.
Ljubav ima glavu i telo.

Mokri ranjenici koračaju preko klanca.
Ko ima glavu i nozdrve?
Verovati i ustima otvoriti hleb.

Staviti na cigane.
Sunce bi darovalo oba.
Izbledeloga i opusteloga.

Na ribi je brašno.
Crna kopriva.
U glini su dva uspravna vojnika.

Obojica piju.
Kobila pomešana sa hlebom i solju
jurne na sve četiri utičnice.

O, skijašu, da li se još sećaš?
Burda mora biti ispod malina.
Zvižduk osedla tegljača i

udara po vrhovima. Ako ga probiješ
sondom, vidiš nebo. Ako ga
obučeš u kaput, bajke.

»Potencijalnost je strukturirana,
ali nema strukture«

Guidare l’anima e il corpo
e il cazzo di belle arti.
Gle, kad se okreneš i piškiš,
blago sam pogođen i ljubazan.
Osećam se kao sveža trava na koju
duva laki vetrić.
Per ogni sette lavaggi un muto
complimento. Arijadna je od
kvarc stakla. Ljudi su se oznojili.
Guliveru, pomozi mi da vidim miševe
i da ih i zakoljem. Čitaj u dva sata.
Bedanec je jurnuo na mene i od
žene me oteo kljunom kroz krov
auta. Partenza se zašnirala.

Quai des Anglais

Gornja korica palube brodića polivena je
korom. Hrčak pobledi
od radosti. Mirišeš? Rekao bi i ne bi

rekao. Obručiću koga poteram
uzicom, najpre ćemo pregledati
albume. Sliku povećati. Čiji je ovaj

nos? 1880. godina bila je prelomna.
Bastardi su se naselili u Nici.
Nepismeni su počeli da piju sok

Browningu. Ko puzi
po dolinama i jede kestenje? Odakle
bistra izvorska voda kad još nije bilo ni

elektrike? Oblikuj lutku. Lutka ne sme
da drhti. I dostup do nje mora da bude
takav kao da miluješ psa. Ulažem u

dva mlada slikara koji me podsećaju na
mleko. Bojo, koja si uz grudnjak, dođi.
Saslušaj ptice kukanje i zaveži joj kljun.

Rafali noću nisu nikoga ubili

Lokvanj na mahove zvoni: umri dušo.
Poseci joj ručice i uši.
Lezi u leglo. U majčino

naručje. Kupi višnje, kupi
višnje. Niko, ko ne čisti, ne
vlada, ne nosi šlem i

ubije se. Ispod dlana, ako pregrizeš
dlan, boli. Vesna će obasjati
Grad. Ćuk će ustati od

vešala i sresti Javoršeka. Četiri
zavojnice podižu kamen. Azurno
zelene baseball kape. Na stolicu

stanem i kačim natpis.
Vlažno, trulo gnezdo žime.
Okreći se polako i viči. A

likeri? Crno žuti natpisi West
Coast Video. Puž žudi za
tim da pravi kozolce sa kućicom.

Tomis, Konstanca

Kamenine, parobrodi, ribe, cigarete,
Kamenine, parobrodi, ribe, cigarete.
Dečji plač, ovde blizu, srećan.
Kamen kao odsečeno deblo.
Te iubesc...clau...bur. U vreći sam
krasan. Ribe me razgledaju. Ti gledaš
pejsaž. Nikad nisi izašao napolje. Ovidije je
dokaz tajne ko smo nas dvoje. Svetlost zatvara
sreću. Ti si moja ruža. Listovi u spinu i
žareće oko. Tamo je biciklista. Na pesku je.
Odsečeno deblo se topi. Milujem te, milujem te i
ugasim. Grob je pilaf. Točkovi su pod
staklom. Ribe su crne od odjeka. Hoćeš li i ti,
trako od bele kože? Živim za ivicu od stena.

VIŠE FURATI
MANJE SMRDETI

(Ukradeno Ujusansi sa stuba na Kolodvorskoj)

Vidra je obogaćujuće nebo

Jesi li dugačak? Jesi li obaveštajno vešt?
Kad repete stvori morsku vilu,
šestaru bih dodao kakvu tačku.
Podrum složi malje.
Wang uči da guta.
O, mrtva la glavica, šta mi daješ?
Gde ćeš se uzeti, šta ćeš reći?
O, mrtva la glavica, šta mi daješ?
Čašu sam ispio direktno, pulsiram u ledu.
Breskve u rumu i kafi. Biti plašen.
Kemal prikuplja, tati treba. Gondola ide sa
crnim naočarama. Većina hoće
Žalec. Stub je Trajanov.
Ridendo otto anni baš posle tih.
Jesi li dugačak? Jesi li obaveštajno vešt?

Grudima ulaziti u nebo

Ja sam belka.
U svoju kapu menstruiraš, mrljo!
Ja sam ljiljan na odmoru.

Gilberte! Nemam pojma
odakle sam ti dao ovo ime.

Tamo je oaza.
Sever kani biti mesožder.
Sever kani šape dati da se polove.

Žito ne juri

Duplo, tamno i duboko,
poljubi oči bioskopu. Ko puši, biće
mrtav zet. Ti, ti, ti,
gubi se od nevinih stopala.
Ugasi za večeru. Lav koji
povraća vodu, zuri u Potočku
Zijalku. Voli! Tvoj kurac me
priveže. Ja sam tvoj Vezuv.
Ne boj se da uzmeš iz mojih usta.
Moja usta su tvoja usta. Ti ih
hraniš i živiš. Unutrašnjost
slonova je čudnija od bele
pašte. Gepard je slep. Nauka je
odjek. Pločnik oblikuje prostor.