NIKOLAJ KANČEV

rođen je u podunavskom selu Bela Voda, u severnoj Bugarskoj. Studirao je bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Objavljuje od 1957. u književnim časopisima originalnu poeziju i prevode. Prva zbirka pesama Prisustvo izašla je 1965. godine. Posle toga slede zbirke: Kao zrno poljske gorušice (1968), Pešakova poslanica (1980), Na jaru se oslanjam (1981), Noćni čuvar zore (1983), Kamilica ne ujeda, već miriše (1984), Talasi verovatnoće (1985), Sa suncem na srcu (1988), Vreme podeljeno svima (1989), U šumi ima nekog (1990), Pogled između očiju (1991), Otisci Jetija (1992), Bal nevinih (1992), Vetar odnosi moju kapu (1993), Topole za nagnute kuće u nebu (1993), Beli bagrem iz Bele Crkve (1994). Autor je nekoliko knjiga poezije za decu. Preveo je antologiju gruzijske poezije, antologiju Pet savremenih francuskih pesnika: Iv Bonfoa, Andre de Buse, Žak Dipen, Mišel Degi, Klod Esteban. Preveo je takođe s francuskog posebne knjige poezije, pesnike: Anri Mišo, Gijvik, Iv Bonfoa, Bernar Noel, Klod Mišel Klini, Mišel Degi, kao i sa engleskog knjige pesnika: Ezra Paund, Vilijam Karlos Vilijams, Džojs Stivens i Gari Snajder. Zajedno sa književnim kritičarem Svetlozarom Igovim izdao je antologiju Pet savremenih srpskih pesnika: Dušan Matić, Miodrag Pavlović, Ivan Lalić, Jovan Hristić, Branko Miljković. Godine 1991. izdavačka kuća "Prosveta" iz Niša objavila je na srpskom jeziku zbirku pesama Talasi verovatnoće. Iste godine, Nikolaj Kančev nagradjen je "Zlatnim ključem" u Smederevu, a istoimena biblioteka izdala je njegovu zbirku poezije Vreme, razdeljeno svima. Knjige poezije Nikolaja Kanceva takođe su prevedene u Poljskoj, Holandiji, Nemačkoj, Českoj, Gruziji, Italiji, SAD i Francuskoj.